SVI IMAJU ISTU SVADBU

drug se oženio

bb | 15 Maj, 2010 18:06

Moj prijetelj iz srednje škole se oženio pre nepunih godinu dana za izvesnu M. Ta izvesna M mu je bila zadnjih desetak godina devojka „sa strane“ koju je upotrebljavao u pauzama propalih veza. Čekala, čekala, čekala pa i dočekala. Dočepala se đuvegije i udala. Svadba je bila prava klasika (mada su oni smatrali da se baš njihova svadba razlikuje od svih ostalih).
On, mladoženja, uhvaćen konačno nosio je belo odelo i kicoški šešir koji mu nije uopšte stojao. Baš sam se pitala kako je odlučio da se ovako unakazi, a onda mi je sinulo da ga je sigurno gospođa M naterala. Na slikama je bio plastičan i nestvaran. Užasno se znojio i to se videlo. Mahao je onim šeširom kao pomahnitao ne bi li bio što bolji u ulozi srećnog mladoženje. Stomačić je napupio ispod prsluka pa je pokušavao, neuspešno, da ga prikrije i da učini sebe opuštenijim. Sve u paketu-užas!
Ona, mlada, konačno se udaje za čoveka kojem je godinama bila na drugom mestu. Nosila je venčanicu koja je bila neverovatno uska u struku i u grudima tako da su joj iste izgledala bar broj ili dva veće. Kosu je namerno ukovrdžala do nivoa pudlice pokisle na nekom pljusku. Na slikama je delovala, za one koji je baš neznaju, neverovatno čedno i smerno. Plavim okicama kao kuca je gledala u svog mačo muškarca i onaj njegov ludi šešir koji je njoj izgledao kao bela zastava kojom se on konačno predao i poklekao pred aždajom. Baš sam se pitala kako je uopšte uspeo da je oženi. Da li je nestala baš svaka žena na svetu pa s njom pokušava da produži vrstu i učini dobrobit čovečanstvu koje od njega zavisi. Ma i u takvoj situaciji gospođa pudlica bi sigurno otpala da se pitao normalan muškarac. A da li ih danas ima? Ima, ali u nedovoljnim količinama.Dve nedelje pre veselog seoskog događaja, svadbe, izvesna M i njen đuvegija su bili u poseti kod mene i mog supruga. Došao je i moj dever i njegova žena pa smo odlučili da pozovemo i buduće mladence.

Bilo je negde oko sedam sati uveče kada su stigli. Naš pas je lajao kao nikada do sad pa sam odmah shvatila s kim imam posla. Ušla je onako nevino u kuću, poželela dobro veče i sela u kraj troseda. Naravno i on pored nje sve stiskajući se uz nju kado da na trosedu nema još bar jedan metar prostora za sedenje. -Oooo, stomačić ti je baš porastao prijatelju- rekao je moj dever-Pa zanaš, ja sam skoro oženjen čovek, to ide s godinama- odgovorio je đuvegija-Šta, ne baviš se više fudbalom, ili ti se raspala ekipa- dever-Ma nije, nego moja kuca voli da ja svako veče zajedno s njom gledam TV i mazim se pred spavanje. A kada odem na fudbal to baš i ne možemo da radimo zato što sam previše umoran-đuvegija-Pa dobro snajka zašto ne puštaš mog druga na fudbal? Neće on nigde samo malo loptu tamo-vamo. Ma nisi valjda ljubomorna na fudbal?-deverGospođa M ga je gledala razrogačenih očiju kao da joj je u najmanju ruku opsovao sve članove uže i šire porodice. Pa kada se malko sabrala uspela je da odgovori deveru:-Znaš šta druže, tako se počinje. Malo fudbal, pa posle na piće, pa posle u grad, pa kasni izlasci druge devojke kao drugarice, pa one postanu ljubavnice, i ode brak. Ja čuvam mog kucu od tih aždaja. Šta ću kada brinem. Razumeš. Eto večeras smo došli do vas ranije da bih ja mogla oko devet da se vratim kući i operem kosu i da se onda od deset do jedanaest mazimo u našem krevetu kuca i ja pa onda na spavanje u jedanaest. Mi radimo i rano ustajemo.-reče gospođa M.Svi smo ostali bez tekta posle njenog ushićenog izlaganja. Nisam mogla da izdržim pa sam joj rekla:-Ma znaš ti to iz iskustva. Tako si i ti njega uzurpirala pa se bojiš da nema još takvih kao ti da ti preotmu muža. Ma nemoj da se bojiš i da ih ima nisu tvoj kalibar. Poslednja koja je imala takve sposobnosti manipulacije muškarcem je izumrla sa dinosaurusima. Tako da draga imaš čist teren za šut. Da se fudbalski izrazim.-Nastavak možete da predvidite. Nije bilo ni pola osam a aždaja je izašla kao furija iz kuće sa svojim đuvegijom i nešto mumlala usput. Dve nedelje kasnije sam shvatila da se njeno mumlanje odnosi na onaj deo da se ne nadam da će me pozvati u svadbu. Tako je i bilo. Gledala sam slike i video klipove. Mnogo bezbolnija varijanta a nisam joj ni poklon kupovala. Svakako su ostali dobili pozivnicu koja je jasno dala do znanja da neće pegle, lampe i mikrotalasne a da će svaki euro biti najpoželjniji poklon.

Detalje svadbe neću opisivati. Siže će biti dovoljan. Slikanje na istim mestima kao i stotine pre njih, ulazak u salu uz Marš na Drinu i aplauz, matičar u sali, sudbonosno DA, mini vatromet i prvi ples, cmakanje mlade i mladoženje, seoski bend ispunjava želje, slikanje sa mladencima, gost večeri-kumovsko prase, seoski bend opet ispunjava želje, mladenačka torta, ljudi počinju da odlaze, svima kao bilo lepo, malda kuka na bolove u nogama i leđima, prijatelji se kao nešto pozdravljaju i dogovaraju za sutrašnji ručak, svi odlaze kući, mlada i mladoženja broje pare, ....jutro posle. Sve je isto kao pre. Postoji samo jedno užasno bolno pitanje. Da li se svadba isplatila i da li smo nešto zaradili?

---svi oni koji su umali sličnu svadbu neka se ne ljute. Akcenat je stavljen na odnos između mlade i mladoženje. Samo se nadam da se tu nećete pronaći. ---